BOŠNJACI STREPE OD ŠMITOVOG PREDLOGA ZBOG HRVATA, dok srpske mandate u FBiH svakako otimaju SDP i SDA

Šmit, koji se predstavlja kao visoki predstavnik, kojeg Republika Srpska ne priznaje, nedavno je u okviru priče o nametanju novih pravilnika u okviru izbornog zakonodavstva, na kraju uveo samo tehničke promene, dok je, kada je reč o mogućim političkim zahvatima ostavio još vremena partnerima u FBiH da pokušaju postići dogovor.

Ipak, iako je Šmit provukao da uvođenje cenzusa od tri odsto u kantonima za izbor delegata u Dom naroda Parlamenta FBiH te izbor predsednika i potpredsednika Federacije i zaštitu vitalnog nacionalnog interesa, i nije najbolja opcija, srpski predstavnici tvrde da ta ideja ide, zapravo, u korist bošnjačkih stranaka da uzmu srpske mandate.

Popunjavanje federalnog Doma naroda je, naime, nakon gotovo svih opštih izbora priča za sebe, posebno u delu koji se odnosi na formiranje Kluba Srba, jer je veoma teško, u jednom potezu, imenovati 17 delegata iz reda srpskog naroda. Tako je u jednom mandatu Dom funkcionisao u “krnjem sastavu”, jer nije imenovano toliko srpskih delegata, dok je nakon izbora 2018. godine intervenisala Centralna izborna komisija (CIK) i posebnim propisom rešila taj problem.

Federalni Dom naroda se, naime, popunjava od izabranih predstavnika u kantonalnim skupštinama, a poslednje popunjavanje dovelo je do toga da većinu u srpskom klubu imaju SDA, SDP BiH, HDZ i ostale stranke čije je sedište u FBiH. Velika je mogućnost da bi takva situacija mogla da se ponovi.

Aktuelni delegat Kluba Srba iz Livanjskog kantona Goran Broćeta (SNSD) za “Glas” kaže da ne mogu ništa povoljno očekivati kada je poznato kako je sve išlo ranijih godina.

"Jedino legitimni i legalni predstavnici srpskog naroda najbolje znaju svoj narod, potrebe i probleme. Ako se i dalje dozvoli da kandidati i pred same izbore mijenjaju nacionalnost, ne možemo očekivati ništa dobro. I taj model koji je spominjan ne bi donio bolje sutra i opet bismo došli do toga da CIK, koji je priča za sebe, svojim odlukama popunjava Klub Srba, što je na štetu srpskog naroda. Vidjećemo da li će Srbi imati više pravih ili lažnih predstavnika u Domu", rekao je Broćeta.

Srbi imaju, kako kaže, šansu da legalne predstavnike dobiju iz kantona deset, zapadno-hercegovačkog, posavskog i Goražda.

"Ako ne bude tako, CIK će opet donijeti odluke o popunjavanju Doma, tako da su velike šanse da se neke stvari, iz aktuelnog saziva, ponove" rekao je Broćeta.

Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH Đorđe Radanović je ocenio da je loš koncept izmene Izbornog zakona BiH Kristijana Šmita i način raspodele mandata u Domu naroda. Kaže da je sve osmišljeno tako što su na liste SDA, SDP, DF, SBB, SDBiH, NS na visoka mesta stavljena lica koja su se samo izjasnila kao Srbi, a čiji je identitet pod znakom pitanja. On je naveo da Šmit želi protivpravno da nametne Srbima cenzus od tri odsto jednog naroda u jednom kantonu u FBiH. On tvrdi da srpske delegate treba da bira 56.550 pravoslavnih Srba, koliko ih je prema popisu stanovništva iz 2013. godine živjelo u FBiH.

Priča

Goran Broćeta se osvrnuo i na činjenicu da u BiH i danas, toliko godina posle rata, postoji neko ko nameće odluke umesto da sve bude plod dogovora domaćih, legalno izabranih predstavnika tri konstitutivna naroda.

"Kada znamo od koga je krenula ta priča, to nije nikakvo ohrabrenje u priči o izmjeni Izbornog zakona", rekao je Broćeta.