KAD JE ČUO DIJAGNOZU, RAZMIŠLJAO JE O SAMOUBISTVU: Danas ima svoju firmu i uspešan život

21:03

BiH 0

Njegova terapija danas se sastoji od dva leka, odnosno tri tablete koje pije ujutro i uveče, opšte zdravstveno stanje je dobro, a godinama već vodi računa i o zdravoj ishrani

KAD JE ČUO DIJAGNOZU, RAZMIŠLJAO JE O SAMOUBISTVU: Danas ima svoju firmu i uspešan život
Shutterstock

Desetine miliona ljudi u svetu živi s HIV-om, a među njima je i 64-godišnji muškarac iz Lukavca koji je u ispovesti za Klix.ba kazao da ovakva vrsta infekcije ne znači i kraj života.

Svoj status je saznao pre 14 godina, a fazu u kojoj je razmišljao o samoubistvu zamenio je onom u kojoj je odlučio da otvori vlastitu firmu.

Sredovečni muškarac iz Lukavca, čiji je identitet zaštićen iz bezbednosnih razloga, se 2008. godine u inostranstvu sasvim slučajno testirao na HIV, a pozitivan rezultat testa dočekao je s nevericom. Veoma brzo, usledile su detaljinije pretrage, koje su potvrdile da u sebi nosi virus ljudske ili humane imunodeficijencije.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

"Radio sam u Kataru i morao sam da obavim lekarski pregled, koji uključuje i testiranje na HIV. Zbog pozitivnog rezultata testa vratili su me u BiH, a na dodatnom testiranju u Klinici za zarazne bolesti u Tuzli potvrđen je prvobitni rezultat. To sam dočekao s velikom nevericom", kaže na početku ispovijesti za Klix.ba ovaj 64-godišnjak.

Na granici života i smrti

Iz tuzlanske klinike na vlastiti zahtev se udaljio bez uspostave adekvatne terapije, a prvobitni šok vrlo brzo su zamenile misli i uverenja da HIV uopšte nije opasan virus i da će se iz cele situacije lako izvući. Međutim, realnost ga je veoma brzo uverila u suprotno. Za tri meseca njegova telesna masa je spala sa 105 na 40 kilograma, a opšte zdravstveno stanje je bilo katastrofalno.

"Bio sam na granici smrti, jer bukvalno nisam mogao da dišem, jedem, sedim, stojim i ležim. Da se nisam javio lekarima, verovatno mene danas ne bi bilo ovde s vama. Tada sam u bolnici proveo nešto više od mesec dana, a zahvaljujući doktorima Sani Šabović i Rahimi Jahić uz medicinsku sestru Fatu Jovičić, koja mi je i danas velika podrška, moje zdravstveno stanje se znatno poboljšalo", ističe on.

Iz bolnice je izašao sa antiretroviralnom terapijom tabletama uz pomoć koje se sistemski zaustavlja više faza razvoja virusa. Međutim, tada su usledile psihološke teškoće sa teretima očaja, osećaji bezizlazne situacije, besa i suicidnih misli.

"U određenom trenutku potpunog očaja doktorki sam znao da kažem da ću počiniti samoubistvo, međutim, ona mi je na bezbroj načina pojašnjavala da to nije prihvatljiva opcija. Dakle, ja sam hodao po jednoj liniji koja me na pola koraka delila od života i smrti", priseća se sagovornik portala Klix.ba.

Snažno koračanje kroz život

Nakon toga usledila je faza u kojoj se nije želeo da se prepusti smrti, već je počeo snažno da korača kroz život. Na tom putu, sedam godina nakon uspostavljanja dijagnoze, otvorio je firmu koja i danas uspešno posluje. Kaže da su u nju dobrodošli svi dobronamerni ljudi.

"Počeo sam da živim kao da nemam HIV, što se pokazalo najboljim sa psihičke strane. Ne želim da dopustim da on upravlja mojim životom, odnosno da me ograničava. Nakon uspostavljanja dijagnoze posvetio sam se radu, psihičkom jačanju, ali i velikom oprezu prema bilo kome. Jer, neoprezno ponašanje me očito dovelo do toga da mi bude prenet ovaj virus koji, kao što se vidi i u mom slučaju ne znači kraj života", nastavlja 64-godišnjak.

Njegova terapija danas se sastoji od dva leka, odnosno tri tablete koje pije ujutro i uveče, opšte zdravstveno stanje je dobro, a godinama već vodi računa i o zdravoj ishrani.

Redovno ide na kontrolne preglede u Kliniku za zarazne bolesti u Tuzli, a neograničeno poverenje ukazao je medicinskom osoblju, posebno doktorki Jahić i medicinskoj sestri Jovičić, koje su za njega tu u svakom trenutku.

"Tablete su postale sastavni deo mog života i uopšte mi nije problem da ih pijem. Terapiju ne preskačem jer na takav način sebi samo mogu da stvorim dodatni problem u kontroli virusa. S druge strane, redovno uzimam i suplementaciju, vitamine i minerale, trudim se da jedem neprskano voće i povrće. Sve je to, naravno prilično skupo, i znam da većina HIV pozitivnih osoba to sebi u BiH ne može priuštiti", nadovezuje se on.

I HIV pozitivne osobe zaslužuju da žive

Ističe da su HIV pozitivni u BiH danas izloženi velikoj stigmi i diskriminaciji, a to je video i na primerima osoba koje vode istu životnu borbu kao i on. Međutim, celokupnoj javnosti poručuje da i osobe sa ovom dijagnozom zaslužuju da žive jer uz adekvatno ponašanje nisu opasne po okolinu, a doprinose i razvoju društva.

"Nažalost, HIV pozitivne osobe u BiH žive na margini društva je malo je onih koji su se posvetili životu na način na koji sam ja to uradio. Od svih koje poznajem u Tuzlanskom kantonu, samo jedna osoba radi. Ukoliko su nekome rekli, naišli su na osude ili odbacivanje, međutim, takva reakcija je totalno suprotna od one kakva bi trebala biti", naglašava on.

Svima onima koji su tek na početku svoje životne borbe s HIV-om poručuje da ne treba da posustaju, kao ni da se predaju crnim mislima, ukoliko im se stvore. Iščekivanje kraja nije opcija koja je dozvoljena u ovoj priči!

"Na samom početku moraju da veruju lekarima i slušaju njihove savete jer svaki put kada učine suprotno debelo će pogrešiti. Takođe, moraju da se posvete svom psihičkom zdravlju, da  pronađu bilo kakvu zanimaciju, bilo da je to odlazak na planinu, bavljenje nekim sportom i slično. Neka se ne osvrću na okolinu, jer loših komentara je bilo i uvek će biti, a život koji imamo samo je jedan i treba ga maksimalno iskoristiti", kaže na kraju ispovesti za Klix.ba 64-godišnjak iz Lukavca.

 

Izvor: Telegraf

Komentari(0)

Loading