U AMERIKU OTIŠAO SA 40 DOLARA u džepu, nije znao ni reči engleskog jezika!

alexander

20:00

Crna Gora 0

Kako se obogatio dečak koji je čuvao ovce

U AMERIKU OTIŠAO SA 40 DOLARA u džepu, nije znao ni reči engleskog jezika!
shutterstock

Slobodan Pavlović, biznismen iz Bijeljine, bivši vlasnik Slobomir televizije i Pavlović banke poginuo je u Americi u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila prethodne noći.

Slobodan Pavlović je privrednik iz Čikaga, osnivač Slobomira, rođen u Popovima kod Bijeljine. U SAD je otišao 1965. godine. U rodnim Popovima je 1990. podigao spomenik Knezu Ivi od Semberije, a 1991. je postavio temelje za izgradnju Pavlovića mosta koji je završen 28. avgusta 1996. godine, na dan kada je postavljen kamen temeljac za izgradnju novog grada Slobomira, prenosi Srpskainfo.

Podigao je spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, i crkvu Hristovog vaskrsenja u Popovima. Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir P Univerziteta u Slobomiru.

Put ka uspehu

Emigriravši u Čikago, Pavlović je otkrio način kako da se obogati na tamošnjem nedovoljno regulisanom tržištu nekretninama, piše Avaz.

U domovinu se vraća pred samo izbijanje rata 1992. godine sa velikom i revolucionarnom idejom. Ovaj bombastični i kontroverzni biznismen kojem je uzor direktor Mikrosofta Bil Gejts, prihvatio se izgradnje celog jednog grada.

On je odlučio da se bavi i obrazovanjem, jer Slobomir Univerzitet zauzima značajno mesto u grandioznoj zamisli da se ledina u blizini Popova pretvori u grad mira – Slobomir. Naziv mesta, koje bi još više trebalo učvrstiti veze između BiH i Srbije, potiče od spajanja imena bračnog para Pavlović – Slobodan i Miroslava.

Ali, dok od 800 studenata prva generacija treba da diplomira 2007. godine, izgradnja grada značajno zaostaje za planovima. Iako se šezdesetosmogodišnji Pavlović hvali da je u dobroj formi, jer svako jutro ustaje u 6 sati da bi vežbao i sam priznaje da „samo Bog zna hoće li doživeti da vidi Slobomir izgrađen do kraja“.

Orden Svetog Save

Na njegovoj veb stranici Slobomir je prikazan kao napredan grad od 30.000 stanovnika, sa sportskim centrom, neboderom i stambenim zgradama.

Na crkvi u Popovima, čiju su izgradnju finansirali Pavlovići, nalazi se kamena ploča sa njihovom posvetom.

Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je orden Svetog Save, a takođe je primio i odlikovanje Srpske dobrovoljačke garde. Svoje građevine često ukrašava pločama na kojima su ugravirani njegovo ime i lik. Pavlović se rado fotografiše.

Iako na prvi pogled deluje ekscentrično sa svojom dugom sedom kosom i u skupim odelima, ovaj biznismen utelovljuje sliku čoveka koji je sve što ima u životu stvorio sa svojih deset prstiju.

– Verujem u sebe i svoj uspeh – zaključuje Pavlović na kraju svoje autobiografije „Kako sam uspio“, koju je napisao 1999. godine.

Kaže da je nastavak u pripremi.

Od kada je izašao iz federalnog pritvora u Čikagu sredinom osamdesetih, Pavlović je prevalio dug put.

Snovi o uspehu i Tarzan

Ali, Pavlović voli reći da priča o njegovom uspehu počinje puno ranije, još kad je kao dečak čuvao ovce i krave na livadama u Popovima. Seća se da je tada maštao kako će jednog dana izgraditi most preko divlje Drine. Zamišljao ga je kao trošni viseći most sličan onome koji je na filmu Tarzan napravio u svojoj džungli. U šali kaže da je uspeh pravazišao sva njegova očekivanja.

Kao četvrto od sedmero dece, reći će da nije imao idilično detinjstvo. Njegov otac koji je bio zatvoren zbog svojih antikomunističkih opredeljenja je imao presudnu ulogu u donošenju odluke da ode u Ameriku. Kako stoji u Pavlovićevoj autobiografiji, nakon odsluženja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, on sredinom šezdesetih preseljava u Ameriku sa 40 dolara u džepu. Tada nije govorio ni reči engleskog jezika, a voli se našaliti kako ga i dalje uči.

Ali, leteći u avionu iznad Amerike pred Pavlovićem se otvorio svet poslovnih i trgovačkih centara, između kojih su bile reke automobila. Shvatio je, priseća se kasnije, da je došao na pravo mesto i da ovde može uspeti.

Tako je i bilo. U fabrici u Čikagu našao je prvi posao i buduću životnu saputnicu. Također Jugoslovenka, Miroslava ga je u prvi mah odbila, da bi se posle predomislila i ipak udala za njega. Počeo je da se obučava za elektroinženjera, a upisao je i studij poslovnog menadžmenta, dok jednog dana, kako kaže, nije otkrio tajnu biznisa sa nekretninama.

Shvatio je da se novac uložen u nekretnine višestruko vraća.

Sreća mu okrenula leđa

Pavlović u svojoj autobiografiji i u razgovorima sa novinarima objašnjava kako je sa predujmom od 2000 dolara ušteđevine i 10.000 pozajmljenih od brata, tazbine i ostalih, podigao kredit u banci i otkupio zgradu od šest stanova vrijednu 60.000 dolara. Renovira je i nakon šest meseci prodaje za 130.000 dolara.

Trik je bio u tome, kaže on, što je zgradu prodao samom sebi. Njegova firma „Hillcrest Real Estate“ bila je bitna u tome. Zgrada vredna 130.000 dolara bila je dovoljna garancija bankama da mu daju još veće kredite sa kojima je otplatio svoje stare dugove i kupio veću zgradu sa 38 stanova.

Kupujući jednu po jednu zgradu, Pavlović bi ih,kako kaže, doterao tako što bi im promenio prozore i krovove, nakon čega je sledilo povećanje kirije. Zgrade su na taj način naglo dobijale na vrednosti, no on ih nije prodavao, već ih je držao da se same isplaćuju.

Ovo otkriće, kaže Pavlović, pomoglo mu je da uspostavi šablon kojeg će se držati tokom svoje poslovne karijere. Ulaganje pozajmljenih sredstava u nekretnine i širenje posla preprodajom lekcije su koje želi prenijeti mladim ljudima u BiH preko svog univerziteta i banaka koje posjeduje. U autobiografiji on objašnjava da su poznavanje kreditnog sistema finansiranja i brz obrt novca ključ za podizanje životnog standarda.

Međutim, početkom osamdesetih, nakon gotovo dvadeset godina provedenih u Americi, sreća će Pavloviću okrenuti leđa.

U svojoj autobigrafiji od 62 strane, Pavlović posvećuje samo jedan paragraf periodu od pet godina u kojem je, kako je napisao, „otkrio stvarnu dubinu ljudske mržnje i zlobe“, dok se „branio od zlih ljudi i nepravednih optužbi“.

Upitan o tom paragrafu, on će novinarima Centra za istraživačko novinarstvo u Sarajevu (CIN) reći: „To je bilo pre više od 20 godina. Ne želim da razgovaram o tome.“ Kako kaže, radije se okreće budućnosti.

Na požutjelim novinskim člancima iz tog vremena spominju se kriminalne prijave protiv njega. Pavlović kaže za CIN:

– Nikada nisam uradio ništa u suprotnosti sa svojom savešću. Hteli su da me unište. Sve je izašlo na videlo. Nisam bio kriv.-

CIN je u arhivama američke države Ilinois pronašao dokumente sa suđenja Pavloviću, uljučujući i transkript njegovog svedočenja. Zamoljen za komentar, Pavlović pristaje da kaže „nekoliko rečenica“: bio je žrtva advokata i srpskih iseljenika koji su mu zavidjeli na uspehu.

Rekao je da su mu rivali „smestili.“ Te 1982. godine, tim federalnih agenata se obraća Pavloviću, pod krinkom kupaca zainteresovanih za skupe nekretnine i spremnih da plate u gotovini. Njegov advokat, nastavlja priču Pavlović, pripremio je strategiju za prihvat višemilionskih gotovinskih iznosa: novac će se deponovati na većem broju bankovnih računa u iznosima manjim od 10.000 dolara. Istražni organi su ovo nazvali pranjem novca, dodaje Pavlović.

Pavlović je 1986. godine pozvan da svedoči pred američkim Okružnim sudom pod sumnjom da je primio 1.3 miliona dolara koje je trebao deponovati na račun u švicarskoj banci. Transkript njegovog svedočenja otkriva da je on mislio da su ljudi od kojih je dobio novac trgovci drogom. Pavlović danas govori o toj epizodi: „Vidite, moj advokat je rekao Mike, ne možeš se boriti, bolje je da prihvatiš i ja sam rekao: OK.“

On dodaje da je osuđen na uvetnu kaznu, da nije bio u zatvoru i da više nikada nije došao u sukob sa zakonom.

Pratite Region na Fejsbuku

Autor: alexander

Komentari(0)

Loading