PRONAĐENA PEĆINA U KOJOJ SU SE KUČI SPASILI POHARE: Crnogorsko pleme preživelo filmske scene pod Turcima

11:26

Crna Gora 0

Pećina u kojoj su Kuči našli zaklon pred Turcima 1774. godine nalazi se u kanjonu Male Rijeke dublje na teritoriji Bratonožića prema Klopotu, na slici je ta pećina opisana u starim zapisima, Klopoćani je nazivaju Dvogrlica ili Obla pećina i ima dva ulaza.

PRONAĐENA PEĆINA U KOJOJ SU SE KUČI SPASILI POHARE: Crnogorsko pleme preživelo filmske scene pod Turcima
Printscreen/Facebook

Bratonožićki plemenik Milovan Ilić ju je pronašao jer se nalazi na nepristupačnom terenu i malo ko zna za nju, odnio je mali krst a prethodno dobio blagoslov za postavljanje krsta od Mitropolita Amfilohija.

U planu je postavljanje većeg obeležja nakon usaglašavanja sa braćom Kučima.

Kao pogranično pleme Kuči su bili u neprestanoj borbi sa Turcima. Naročito su poznate strašne turske kasapnice na Malom Orljevu 1688. i na velikom Orljevu 1738. godine.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.


Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Budući po samom geografskom položaju u kontaktu sa Kučima, Bratonožići su skoro uvek delili sa Kučima dobro i zlo. Zna se pouzdano da su u borbi na Velikom Orljevu učestvovali i Bratonožići i u narodnom predanju ostala je živa uspomena da su Bratonožiće u toj borbi predvodili Božo Nikolin, prvi bratonoški barjaktar za kojega narodno predanje zna, otac Braka Božova od koga vodi poreklo današnje bratstvo Brakovići i Gilići u Bratonožićima, Podgorici i Peći, i veliko bratstvo Barjaktarovići u Beranama, Bioru, Petnjiku i drugim mestima u Srbiji i Sandžaku.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Pročitajte još:

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
Crna Gora

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

23 maj, 2022

Crna Gora

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

Brale Stanišin, takođe barjaktar od koga vode poreklo bratonoški Stanišići preseljeni u Srbiju, dok današnji Stanišići koji žive u Bratonožićima, vode poreklo od njegova brata, Zoga Stanišina i Šako Đurišin od koga vodi poreklo današnje bratstvo Šakovića u Bratonožićima, Podgorici i drugim mjestima.


Turci, kivni Kučima naročito zbog ove dve strašne pogibije su pretrpeli na Malom i Velikom Orljevu krojili su planove kako da im se osvete i da ih potpuno unište.

Taj njihov plan dostigao je svoju kulminaciju u prvoj pohari Kuča 1774. godine. Skadarski vezir zatraži od Kuča da plate caru arač, ali ovi kategorički odbiše.
Čuvši to, vezir dade mito u Kuče da bi se među sobom izdali jer je to bio jedini način da Turci postignu svoj cilj, da se osvete Kučima u čemu su donekle i uspeli. (Tada su Punan Dedin, Beco Savićev i dr. primili po "kapu pulja" - jedna pulja 15 krajcara) i stavili se Turcima na raspoloženje.

Vezir je došao s vojskom u Zetu i tu su mu došli dva orahovska junaka, Đulja Jovanov i Iveza Vukov.

Vezir ponudi Đulji barjak pred Turcima protiv Drekalovića, obećavajući mu velike darove i carsko znamenje.
No, kad je Đulja to sve prezrivo odbio, vezir je spustio kroz prozor od kule Begovića konopac i barjak i kazao: "Biraj Đulja ili barjak pred vojskom ili konopac na grlo". Đulja je na to odgovorio veziru: "Hoću konopac a nikako barjak protivu braće." Prišao je vješalima i sam sebi metnuo konopac na grlo i gurnuo dasku ispod nogu.

Tako je slavno završio svoj život na vešalima ovaj ponositi sin ovih surih brda i ostavio primer pokolenju kako se umire za svoju braću i narodnu slobodu. Ista ova sudbina postigla bi i njegova druga, pomenutog Ivezu Vukova da mu nije njegov poturčeni rođak molbom otkupio život kod Adži-paše, a ovaj kod vezira.
 

Surovi obračun

Oni koji primiše novac od Turaka staviše im se na raspoloženje a sa Drekalovićima pristaše od Starih Kuča Krivodoljani, Žikovići i Bakočevići.
Vezir skadarski rasporedi vojsku da udari Kučima u sedam strana:

bosansko-hercegovački begovi preko Kupusaća, Mećikukić preko Bioča, Beg Zotović preko Fundine, Usein Ot preko Zatrijebča, beg Šabanagić i paša Mahmutbegović preko Orahova, kapetan Nekić od Kolašina preko Veruše i skadarski vezir na Medun.

Drekalovići, videći da se ne mogu tolikoj sili turskoj odupreti, nisu se zatvarali u grad već su napravili šanac na Ubli i tu su dočekali Turke, a stoku i nejač - žene, decu i starce sklonili su na Malu Rijeku, misleći da ih tamo u onim prokletim vrletima, neće naći.

Vezirova vojska od Meduna prva je udarila na šanac a u toliko su pristigla i druga odelenja turske vojske. Drekalovići su se borili kao lavovi ali je sili turskoj bilo nemoguće odoleti te Turci udriješe u šanac i posekoše 70 glava ali i oni ostadoše oko šanca povaljani na gomile.

Kuči su posle strašnog okršaja bili primorani napustiti šanac i povući se prema Cvilinu, gde ih je srela druga neprijateljska vojska s kojom su vodili ogorčenu borbu.

S ovog položaja Kuči su morali izmicati pred turskom silom, zadajući joj teške gubitke dok su sišli na Malu Rijeku đe im je bila stoka i nejač. Turci, ne mogući oružjem uništiti ostatak kučkog stanovništva, urvu kamenje niz strme malorečke strane.
Vriska žena, đece i staraca kao i poklič vojnika, miješao se sa strašnom grmljavinom kamena koji lomljahu i goru pred sobom i sagonjahu u korito malorečko...

 

Dolaze Rovčani

Prošla je ova užasna noć i osvanuo je dan. Turci ne želeći ginuti kao prošlog dana na pećini, postave stražu da Kuči ne pobegnu a znali su da nemaju hrane pa su računali da će im se sami predati.
S druge strane, Turci poručiše i zaprijetiše Bratonožićima da ne puste Kuče da pređu preko njihove teritorije, jer, ako to učine, svu će svoju vojsku okrenuti na njih i sve im živo pleniti a sve muško pod sablju turiti.

Vezir je čekao na Medun da mu dovedu kučko roblje iz pećine, koju su Turci držali u opsadi. Bratonožići su se našli u vrlo nezgodan položaj.
Gledati Kuče da ih Turci kolju i drže u opsadu u pećini, teško im je padalo na dušu. Izbaviti ih iz turskih šaka, ispred onolike turske vojske, nisu imali toliko moći i snage, utoliko pre što su Turci strašno zapretili Bratonožićima da nikako ne puste Kučima prolaz preko njihovog zemljišta.

No, i pored svega ovoga, viđeniji prvaci bratonoski iz Peleva brijega, Vilca, Kisjelice i Klopota, među kojima narodno predanje pominje: popa Maška i brata mu Asana Šćepanova Toškovića, Radoja Premovića, Radovana Spahijina Pavićevića, Adžiju Brakova, Radoja Vučeva, Radoša Veškova, Janka Toškova, Radoša Ljakova i druge, bili su se skupili na dogovor, kako i na koji način da pomognu Kučima.
 

Bjekstvo iz pećine

Pred samu noć toga dana, stiže kod njih rovački vojvoda Minja Radulov sa nekoliko druga. Bratonožići i Rovčani pođu zajedno ne bi li uspeli da pored turske straže noću izvedu opsednute Kuče iz pećine.

Turska straža bila je slaba a nije ni znala puteve i prolaze kroz malorečke stene, a Bratonožićima je to sve bilo poznato, te su sa Rovčanima vešto i neosetno sišli u pećinu. Kuči se obradovaše i kod njih se javi iskra nade na spasenje.
Dogovore se da krenu u jedan sat posle ponoći da bi u to doba najlakše prošli pored turske straže.

Mrtve ostaviše u pećini, ranjenike i nejač krenuše sobom i izdadoše takvo naređenje da niko ne sme kasnuti, niti rečice izgovoriti, da se strogo da nikome ne torokne kamen pod nogom, a majka koja ne bi mogla na drugi način umiriti dete u kolevci, da ga zakolje ili rukom uguši, jer ako turska straža opazi, svi će biti pohvatani i poklani.

Turska straža, ne poznajući teren, nije uhvatila sve prolaze, a Bratonožići, poznajući svaku stazu, uspeli su da Kuče srećno provedu pored turske straže uz strmenitu stranu zvanu "Oble ulice", pa da ne bi nagazili na strazu, koja je bila na Stubici od Male grede, skrenu levo preko Velje grede, Priboja i Buniješa i izađu na vrh malorečkih strana.
Tu su se malo odmorili i majke su pregledale decu u kolijevkama pa su našle da su sedmoro dece udavile zatvarajući im usta da ne plaču samo da bi prošli pored turske straže.

Odavde su se krenuli ispod sela Vilca i Kisjelice i zora ih je zatekla na putu pored sela Lutova, pa su izašli na vrh moračkijeg strana koje se zovu Platije a odatle pravo u Rovca đe su ih Rovčani bratski dočekali.

Komentari(0)

Loading