MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“

22:11

Crna Gora 0

Nakon reizbora francuski predsednik Emanuel Makron predložio je stvaranje „Evropske poltičke zajednice“ koju bi činile preostale evropske države koje se nalaze putu integracija u EU, kao i države koje zbog svog specifičnog geopolitičkog položaja ne mogu postati dio tzv. evropske porodice naroda, uprkos jasno iskazanim pretenzijama.

MAKRON RASPLAKAO CRNOGORSKE EVROATLANTIKE: Francuski lider zapečatio sudbinu Crne Gore „Evropskom poltičkom zajednicom“
EPA

Ukoliko se Makronova ideja realizuje, potencijalni članovi EPZ-a bile bi sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana, dok je pod velikim znakom pitanja da li bi zemlje poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije na kraju bile uključene u taj projekat zbog svojih unutrašnjih problema i protivljenja Rusije.

Pojedini evropski mediji spekulišu da bi svoje mesto u tom savezu mogli naći i velike zemlje poput Velike Britanije i Turske, što je malo verovatano  jer se radi o državama, tj.društvima koja sebe ne vide kao ravnopravnog člana asocijacije sa još uvek nedovoljno razvijenim i unutrašnjim problemima iscrpljenim državama tzv. Zapadnog Balkana. Uostalom, ponašanje Turske u NATO-u i Velike Britanije ranije u EU, samo potvrđuje koliko ove zemlje, sa jedne strane,  ne žele da trpe tutorstvo većih igrača na međunarodnoj političkoj sceni i sa druge strane koliko cene sebe, s obzirom da ne žele da njihov glas ima istu težinu kao glas omanjih, i u međunarodnim odnosima irelelevantnih,  zemalja.

Prema Makronovom predlogu, eventualne zemlje članice „Evropske poltičke zajednice“ bi bile bliže povezane sa EU, ali ne bi uživale ni približni isti obim prava kao zemlje članice EU. Uloga takvih zemalja bi bila u svakom smislu drugorazredna, one ne bi učestvovale u donošenju odluka na nivou EU, niti bi imale ulogu posmatrača u tom procesu. Dakle njihovi interesi se ne bi ni uvažavali, a ne bi dobijali onoliko novca iz EU fondova koliko dobijaju zemlje članice. U svakom pogledu takav podređen status bi bio prilično ponižavajući za zemlje koje su u prethodne dve, tri decenije pozitivno odgovarale na svaki diktat iz Brisela i bespogovorno propagirale evropske vrednosti.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nedavno je podržao Makron0v da se stvori Evropska politička zajednica sa zemljama koje žele da se pridruže EU, a prema njegovim rečiam, ova ideja će se razmatrati na junskom samitu EU.

Veoma brzo ćemo saznati da li će Makoronova ideja zaživeti i u praksi, ali može se nedvosmileno potvrditi da brojne zemlje EU, predvođene Francuskom, neće dozvoliti njeno širenje, kako se ne bi ponavljale greške iz skorašnje prošlosti kada su korumpirane zemlje poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske nespremne primane u Evropsku uniju.

Zemljama tzv. Zapadna Balkana zalupljena vrata uprkos ukrajinskoj krizi

Makron je u nekoliko navrata stavljao do znanja liderima zapadnobalkanskih zemalja da teško mogu računati na prijem u Evropsku uniju koja bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se reformiše.

Uprkos ratnim dejstvima u Ukrajini, Makron je ostao dosledan u poruci da EU neće otvarati svoja vrata za nove članice koje se na putu pridruživanja nalaze već dve decenije. Iako su pojedine zemlje regiona, htele da iskoriste ukrajinsku krizu za brže pristupanje EU, francuski predsednik je ostao nepokolebljiv u svojim stavovima po tom pitanju, koji će biti još rigidniji nakon osvajanja drugog predsedničkog mandata pre mesec dana.

U nerealnim zahtjevima za članstvo u EU prilično se isticala zvanična Podgorica koja je htela da se, aktuelizovanjem prijetnje i malignog uticaja Rusije na region, preko reda domogne članstva u EU na isti način kao što se 2017. godine pridružila NATO paktu.

Milo Đukanović i Dritan Abazović su, svaki na svoj način, pokušali da iskoriste aktuelni geopolitički momenat i omoguće Crnoj Gori brže-bolje učlanjenje u EU, iako je svima jasno da Crna Gora, baš kao i većina država kandidata za ulazak u EU, ne ispunjva stroge kriterijumima za članstvo u EU.

Uostalom, ni Hrvatska, Rumunija i Bugarska nisu ispunjavale uslove za prijem u EU i zbog tih primera pre svega Francuska i Holandija ne žele da unutar EU vide nespremne države od kojih pojedine imaju i međusobno nerešene granične sporove.

Makron o klin, Šolc o ploču

Dok francuski predsjednik Emanuel Makron priprema plan B za zemlje kandidate za ulazak u EU , nemački kancelar Olaf Šolc, sa druge strane, nastavlja da podgrijava nade država tzv. Zapadnog Balkana da je njihovo članstvu u EU ostvarivo.

-Šest zemalja Zapadnog Balkana sa aspiracijama u EU, a to su Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo*, su već u višegodišnjem procesu reformi. Danas više nego ikada njihova integracija u EU je i u strateškom interesu Brisela- saopštio prije nekoliko dana nemački kancelar iz Berlina.

Da li su Makron i Šolc između sebe podelili uloge lošeg i dobrog policajca u isleđivanju, EU, opijenim država regiona, ili je pak posrijedi nerazumijevanje između dvojice lidera najznačajnijih država EU oko politike proširenja, pokazaće vreme.  Međutim, ono što je nesumnjivo, bez koncenzusa po ovom pitanju, a koji se ne nazire u doglednom vremenu, zemljama kandidatima za ulazak u EU je preostalo da poput gledalaca na teniskom terenu i u narednom preiodu posmatraju razmenu udaraca između Makrona i Šolca.

Šolc se u dosadašnjem toku svog mandata pokazao kao osoba koja je nedorasla obavljanju kancelarske funkcije u Nemačakoj. Za razliku od Angele Merkel, on nije uspeo u međunarodnim odnosima da se nametne kao lider EU, stoga njegove stavove povodom proširenja evropskog bloka treba uzimati sa rezervom. Da njegovi stavovi nemaju težinu kakvu su imali pogledi njegove prethodnice, pokazali su i poražavajući rezultati njegovog SPD-a na nedavno održanim izborima u najmnogoljudnijoj nemačkoj državi Severnoj Rajni-Vestfaliji. Očito Nemci ne praštaju Šolcovu podređenu ulogu u odnosima sa SAD-om, naročito u svetlu situacije u Ukrajini i posledica koje ista ostavlja na nemačku privredu.

Abazovićev vapaj u Briselu: Primite nas u EU, inače će region postati nova Ukrajina

Koliko su crnogorski evrofanatici predvođeni ekspoziturom Zelenih u Crnoj Gori-URA-om ostali zatečeni Makronovim predlogom o stvaranju „Evropske poltičke zajednice“ najbolje oslikavaju panične poruke koje je prije nekoliko dana u Briselu saopštio premijer Dritan Abazović.

On je pred novinarima, u očajanju, na neki način i ucijenio EU da primi zemlje regiona pod svoje okrilje, da se na Blakanu kroz nekoliko godina ne bi ponovio ukrajinski scenario.

-Regionu su potrebne pozitivne vibracije i da vidi da su vrata EU otvorena za države koje zaslužuju da budu dio Unije. Ne smemo da gledamo na Zapadni Balkan kao na crnu rupu Evrope. Treba da znate da, ako ostanemo izvan Evrope, nije nemoguće da Zapadni Balkan postane nova Ukrajina kroz nekoliko godina. Mislim da to niko ne želi u Evropskoj uniji-poručio je zabrinuti Abazović pred evropskim parlamentarcima u Evropskom Parlamentu.

Manjinska vlada da se smeni, jer je izvesno da glavni cilj neće biti ostvaren

Manjinska vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem je formirana, kako su njeni konstituenti mesecima uporno naglašavali, zarad ubrzanja integracionog puta u EU.

Nakon Makronovog predloga o preuređenju odnosa EU sa zemljama kandidatima, izvesno je da od punopravnog članstva Crne Gora u EU neće bit ništa. Kako je ubrzanje evropskog puta predstavljao glavni cilj zarad kojeg je  srušena Vlada Zdravka Krivokapića i kasnije formirana manjinska na čelu sa Dritanom Abazovićem. Elemenatarno demokratsko načelo bi bilo da aktulena Vlada samu sebe raspusti, jer neće biti u mogućnosti da realizuje svoje glavno obećanje- ubrzanje integracijskog procesa ka EU.

Crnogorski evrofanatici moraju da shvate da se u renomirane međunarodne organizacije (a EU svakim danom potvrđuje da to više nije, ako je i ikada bila) ulazi po zaslugama, a ne po osnovu 80 procentne podrške stanovništva toj ideji i zloupotrebljavanjem osetljivog geopolitičkog trenutka na Starom kontinentu.

 

Komentari(0)

Loading