Srbi obožavaju ovaj grad za letovanje, a ne znaju njegovu VELIČANSTVENU srpsku istoriju

22:00

Crna Gora 0

Povodom obeležavanja sto godina oslobođenja Budve, odnosno plakata koji su postavljeni u ovom gradu, u crnogorskoj štampi možemo pročitati razne netačne činjenice. Ulazak srpske vojske u Budvu 1918. godine, predstavljen je kao okupacija Crne Gore, iako je ovaj grad tek 1945. godine prvi put u svojoj istoriji postao deo crnogorske teritorije.

Srbi obožavaju ovaj grad za letovanje, a ne znaju njegovu VELIČANSTVENU srpsku istoriju
Printscreen/Youtube

 

Budva je stara oko 3.500 godina i jedan je od najstarijih gradova na Jadranskom moru. Promenila je mnoge osvajače, a najduže su se na području ovog grada zadržali Mlečani i Austrijanci.

U ranom srednjem veku, Budva je vizantinski grad, sa grčkom vojnom posadom (garnizonom) i iliro-romanskim stanovništvom, a nastanjivali su je i grčki i italijanski trgovci. Srbi žive po župama i bili su nekoliko vekova podanici vizantijskog cara. Po osamostaljenju Dukljanske kneževine, Budva ulazi u njen sastav, a kasnije i u sastav Kraljevine Duklje.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Pročitajte još:

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)
BiH

LEP PRIZOR U NEUMU: Delfini u Jadranu (VIDEO)

18:00

1 jul, 2022

BiH

U Neumu su jutros viđena četiri delfina kako plivaju Jadranskim morem, što je brojne turiste koji su ih videli, kao i građane jedinog grada u BiH na moru iznenadilo s obzirom na to da se njihova pojava veže za velike vode i da su retka pojava u BiH vodama.

Posle 1181. godine, u državi je Stefana Nemanje, Kraljevini Srbiji i Carstvu. Po uzoru na Dušanov zakonik, sačinjen je u vreme cara Stefana Uroša IV Nemanjića – Statut grada Budve. U kasnijem periodu, ovaj grad se nalazio pod vlašću Balšića, Crnojevića i Srpske despotovine.

Koristeći prodore Turaka na Balkansko poluostrvo, Mlečani nisu zauzimali velike posede odjednom. Dugim i strpljivim radom na terenu obećanjima su pridobijali „kuću po kuću“. Do 1435. godine srpskoj su despotovini, u primorju Zete, oduzeli sve, sem: Bara i Budve. Međutim, nakon prvog pada Srpske despotovine pod tursku vlast 1439, takvo stanje su iskoristili Mleci: preduhitrivši Turke, do 1443. zauzimaju ceo obalski pojas Donje Zete, od Bojane do Kotora. Tako su pod njihovu vlast pali i gradovi: Ulcinj, Bar i Budva.

Posle pada Mletačke republike, Budva ulazi u sastav Austrougarske, gde ostaje sve do 1918. godine.

Budva je, kao i celi Paštrovići i Boka, 1918. godine ušla direktno u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi tek posle Drugog svetskog rata postala deo Crne Gore.

Vekovima unazad, do dolaska komunista na vlast sredinom 20. veka, Budvani su se izjašnjavali kao Srbi.

Podsetimo se da je još vizantijski car Porfirogenit u prvoj polovini 10. veka delio Srbe na četiri grupacije, među kojima je isticao primat u svakom pogledu grupaciji primorskih Srba.

Slično je opširno pisalo još nekoliko stranih naučnika svetskog glasa, a ovde ćemo izdvojiti dvojicu:

Rus Apolon Majkov: „Za dugo prije Nemanjića, jezgro Srbije je bila Zeta, koja se u tešnjem smislu zvaše Dalmacija i Duklja… Zeta je bila njen glavniji deo… Zeta bejaše najviši ugao Južne Srbije.“

Rumun Konstantin Jireček: „Organizacija srpska počela je od Jadranskog mora, u Duklji, inficirana u svim odnosima životom latinskog Zapada; ona se fiksirala i najzad konsolidovala u unutrašnjem predelu Raške…“

Najznamenitiji Budvanin kroz istoriju je svakako Stefan Mitrov Ljubiša, koji je rođen u Budvi 1824. godine. Njegovo književna i politička dela najbolje govore o nacionalnoj pripadnosti Budvana. On je bio predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u bečkom parlamentu. Kao političar borio se protiv italijanskog uticaja u Dalmaciji.

Mihovil Pavlinović u knjizi „Misao hrvatska i misao srbska u Dalmaciji“, Zadar 1882. na 46. strani navodi deo Ljubišinog poslednjeg govora u Dalmatinskom saboru: „Ja znam da vi mene ne trpite, jer sam Srbin pravoslavne veere. Izlazeć odavle, ostavljam u saboru mladijeh sila, koji, ako ih je Srpkinja zadojila, znati će braniti prava svoje narodnosti i vjere.“ Na 47.strani ga opet citira: „Ko je to ovdje bolji Srbin od mene? Moj se grob znade od Kosova…“

 
Tagovi:

Komentari(0)

Loading