JEZIVO! Evo kako su komunisti u Crnoj Gori sahranili Boga

15:13

Crna Gora 2

Vaskrs je najradosniji hrišćanski praznik. Dan radosti svakog verujućeg hrišćanina. Krenuo narod u crkvu da se pomoli Bogu. Slivaju se grupe naroda sa svih strana u kolonama. Ulaze u crkvenu portu. Ništa se ne čuje.

JEZIVO! Evo kako su komunisti u Crnoj Gori sahranili Boga
Printscreen/Youtube/YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani

Dok su prilazili, nisu čuli zvona. Požurili su misleći da je služba već počela. 

Na manastirskoj kapiji čekala je grupa vojnika sa petokrakama na kapama. Slutili su da se nešto strašno desilo. Mogli su na sve pomisliti, ali ne i na ono što ih je čekalo.

Pop na zvoniku

Partizani su čekali da se narod okupi u što većem broju. Neki uđoše u crkvu. Tamo nije bilo sveštenika. Bila su dva vojnika, koji su ih vratili nazad, sa obrazloženjem da je pop na zvoniku.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Komesar sazva narod oko zvonika. Otvoriše vrata, narod poče da se krsti. 

Padoše na kolena. Pop je visio sa konopcem oko vrata, zakačen za zvono. 

- Ustaj marvo! - viknu komesar. Nema više Boga, stoko zavedena! Ustajte da kopate grob za popa! Možda vaskrsne i on na današnji dan kad je život posvetio onome koji je vaskrsao! 

Narod u strahu, da se ne desi i sa njima kao sa popom, uzeše alat i iskopaše raku. Sahraniše sveštenika. Neko pomenu da se postavi krst na grobu kad sahraniše sveštenika.

- Kakav krst, stoko? Nema krsta, nema Boga! Iskopajte još jednu rupu! - naredi komandir. Izvršiše seljani i tu naredbu.

Komesar naredi: da donesu Boga!

Dva vojnika doneše metarsku cepanicu od bukovine i ubaciše je u rupu. 

- Zagrći! - naredi komesar. Eto, od danas više nema Boga! Sahranili smo ga, evo, ovde! - reče komesar i skoči na zatrpanu rupu nogama. Poče da gazi strojevim korakom. Započe pesmu:

Druže Tito, mi ti se kunemo, 

da sa tvoga puta ne skrenemo!"

- Tito je vaš spas, nesrećnici! Pevaj! Započe pesmu iz početka. Vojnici prvi prihvatiše pesmu sa okrenutim cevima prema narodu. Narod započe istiha, onda sve jače, jer je komesar započinjao iznova istu pesmu, sve dok nije bio zadovoljan ujednačenim glasovima naroda i vojske, kojise pretvori u jednu ludačku gomilu ljudi, koja besumično i bez kontrole peva jednu te istu pesmu do iznemoglosti.

Kad se komesar zamorio, stade sa pesmom. Svi ućutaše kao po komandi. Narod savijene glave, izgubljen u crkvenoj porti, čeka ono najgore što se može desiti u komesarevoj glavi. 

Oglasi se ponovo komesar: 

- Nema Boga! Je li jasno! 

Svi savili glave i ćute. 

- Da čujem, je li jasno!?

- Jasno! - povikaše uglas.

- A sad, svi kao jedan, da vas čujem: nema Boga!

Svi u glas viknuše: nema Boga!

Komesar zadovoljan, naredi da se razilaze. 

- Sad možete ići bez straha od Boga. Videli ste da smo ga sahranili! 

(Odlomak iz knjige Crvena Gora, autora Željka Čurovića)

 

Izvor: region.alo

Komentari(2)

Loading
Komunista

17.11.2022 19:52

Sad da vidimo gde se ovo dogodile.Ime Popa i komesara kao i mesto dogadjaja ,neka n'avede novinar

Tuzlak

25.11.2022 13:23

To se dogadalo sirom CG. U CG je posle "oslobodenja" ostalo zivo, manje od 10 svestenika i monaha.