Ostale vesti

10:03

22 oktobra, 2021

HIL SE VRAĆA NA MESTO ZLOČINA Šta se to sprema na Kosovu i Metohiji?

Ako su pregovori u Rambujeu u zimu 1999. uistinu bili „provokacija“ i „izgovor za početak bombardovanja“, kako je tvrdio doajen američke diplomatije Henri Kisindžer, onda se saučesnik u tom provociranju bombardovanja naše zemlje, Kristofer Hil, vraća na mesto svog zločina.

Foto: Printscreen

On je, saopštila je Bela kuća, nominovan za novog ambasadora SAD u našoj zemlji.

Nominacija nekadašnjeg zamenika Ričarda Holbruka, pregovarača u Dejtonu i specijalnog izaslanika američke državne sekretarke Medlin Olbrajt za Kosovo u vreme njihovih priprema za agresiju na našu zemlju, pažnju izaziva već i zbog tri upadljive okolnosti.

Diplomata na zadatku

Aktuelni američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri na toj je poziciji, naime, proveo samo dve godine. Da bi ga zamenio pre isteka uobičajenog četvorogodišnjeg mandata, Kristofer Hil dolazi iz penzije u kojoj se nalazi već čitavu deceniju. Pri čemu imenovanje za ambasadora u našoj zemlji „za Krisa“, kao nekadašnjeg pomoćnika državnog sekretara, primećuje njegov kolega Danijel Server, „predstavlja korak unazad u odnosu na ranije pozicije“.

Već i ovo upućuje na zaključak da se ne planira da Kristofer Hil bude uobičajeni diplomatski predstavnik svoje zemlje u našoj. I da zbog njegovog najavljenog dolaska u Beograd treba da budemo naročito na oprezu.

Ali kako i da ne budemo kad je sam Kristofer Hil, u svojoj knjizi „Osmatračnica – diplomata na zadatku“ iz 2015, praktično potvrdio onu Kisindžerovu ocenu o pregovorima u Rambujeu kao izgovoru za napad na Srbiju.

„Hil u knjizi navodi“ da su SAD uložile ‘vanredne napore’ da ubede kosovske predstavnike da u Rambujeu prihvate predloženi dogovor, ‘jer bi u protivnom vazdušni napadi na Srbiju bili nemogući’“…

Pitanja rata i mira na Balkanu

Sada, 22 godine kasnije, kako ukazuje spomenuti Danijel Server, nominacija Kristofera Hila predstavlja „signal ozbiljne namere aktuelne administracije da pokuša da reši preostala pitanja rata i mira na Balkanu“. A to su, napominje ovaj stari bošnjački i albanski lobista, „suverenitet Kosova koji još uvek nije univerzalno priznat, i disfunkcionalnost vlasti u Bosni i Hercegovini. Obe ove neprilike zahtevaju pozitivan doprinos Beograda.“

„Kris“, piše dalje Danijel Server, „spada u tešku kategoriju“, i kao takav „ima direktan pristup predsedniku SAD i državnom sekretaru“, što „ima svojih prednosti jer on uverljivije od drugih može da tvrdi da govori u ime svojih šefova. Mnogo će mu lakše biti i da mobiliše sve resurse vlade SAD, pa čak i privatnog sektora, nego neki zvaničnici manje političke težine.“
Za Kristofera Hila je, inače, pokojni potpredsednik vlade SR Jugoslavije i jedan od naših pregovarača u Rambujeu Vladan Kutlešić javno govorio da je bilo „opšte poznato“ da je bio i „šef CIA za čitav Balkan“.

A kao agent američke Centralne obaveštajne agencije svojevremeno je, osnovano ili ne, ostaće nerazjašnjeno, demaskiran i novi specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Koji upravo ovih dana s jedne konferencije u Budvi poručuje da „sadašnja situacija na Balkanu ima mnogo sličnosti sa devedesetim godinama“ prošlog veka.

I zaista ima, makar u smislu otvorene anglo-američke podrške svakoj regionalnoj inicijativi koja zadovoljava onaj najvažniji uslov, a to je, da je usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije.

US Embassy in Serbia

Pa tako Eskobar preti sankcijama članu Predsedništva Bosne i Hercegovine i lideru Republike Srpske Miloradu Dodiku. I javno podržava tobožnje „mere reciprociteta“ koje, prošlomesečnim upadom ROSU specijalaca na sever Kosova i Metohije, sprovodi vlast Aljbina Kurtija iz Prištine. A reklo bi se da nije slučajno ni što je i prošlonedeljni upad ovih jedinica, ovog puta uz upotrebu bojeve municije, dobio javnu podršku američke i britanske ambasade u Prištini.

Uz najavu dolaska britanskih specijalnih jedinica, Gurki, u našu južnu pokrajinu, i najavljeni dolazak američkog specijalca u Beograd, sve upućuje na neveselu prognozu da nam se sprema ozbiljno usložnjavanje već dovoljno složene situacije u kojoj se nalazimo.

Sputnjik

Čitajte Region i na Fejsbuku.

Komentari (0)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.