(VIDEO) PRVI MUZEJ KANABISA U REGIONU: "Mi smo OLDSKUL narodi pa samo pušimo džoint, KANABIS JE MNOGO VIŠE OD TOGA"

14:43

Hrvatska 0

Pre nepuna dva meseca u Zagrebu je otvoren prvi hrvatski muzej kanabisa, tačnije konoplje, koji je prvi muzej posvećen ovoj neobičnoj i kontroverznoj biljci, ne samo u Hrvatskoj, već i u ovom delu Evrope.

(VIDEO) PRVI MUZEJ KANABISA U REGIONU: "Mi smo OLDSKUL narodi pa samo pušimo džoint, KANABIS JE MNOGO VIŠE OD TOGA"
Printscreen/Youtube
bljesak.info
 

Muzej se prostire na više od 250 kvadratnih metara, ima dva sprata, parking je obezbeđen za sve posetioce, a nalazi se, zanimljivo, u Petrinjskoj ulici, preko puta zgrade MUP-a u kojoj je glavna policijska uprava.

Hrvatski novinari su išli u obilazak Muzejou kanabisa  i razgovarali sa njegovim osnivačem, Tvrtkom Kračunom, dugogodišnjim marketinškim stručnjakom.

Muzej preko puta Glavne policijske stanice

Iako ulaznice koštaju 50 kuna, ljubitelji konoplje sigurno će biti oduševljeni što su ulaznice dizajnirane, zapravo, kao - rizle sa filterima. 

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kračun je dočekao novinare i odvojio na nešto manje od dva sata, provodeći ih kroz zaista impresivnu muzejsku postavku koja se sastoji od deset različitih tematskih celina. Od istorije kanabisa, uzgoja, uticaja na ljudski organizam, rekreativne upotrebe, pa sve do proizvoda od konoplje – i to nisu samo slatkiši i lizalice, već patike, beton, užad.

Najsavremeniji muzej kanabisa u ovom delu Evrope

"Sličan postoji još samo u Los Anđelesu, sličan toliko da ulazi toliko duboko u priču: od same morfologije, istorije, načina na koji se koristi, pa sve do mini laboratorije koju razvijamo, segmenata uzgoja. Ovo je ujedno i interpretacijski centar u okviru kojeg radimo radionice, dokumentarne filmove, želimo da edukujemo širu javnost," rekao je novinarima Tvrtko Kračun, osnivač Muzeja kanabisa u Zagrebu, koji je zaslužan i za celokupnu izložbu.

bljesak.info
 

U Muzeju kanabisa, dodaje Kračun, možemo saznati šta je kanabis, odakle potiče biljka, saznati da je dvodomna, odnosno da je žensko i muško, da se cvetovi ženske biljke koriste za pušenje. " Kanabis je mnogo više od pušenja“, dodaje Kračun. 

Muzejska postavka organizovana na dva sprata podeljena u nekoliko prostorija donosi, zapravo, istoriju kanabisa, tematizira njegovu prošlost, ali je akcenat na budućnosti – primeni u širokim sferama života i privrede. „Bavimo se istorijom, brojkama, kako izgledaju tržišta u brojkama gde je to legalizovano. Na primer, američko tržište kanabisa vredelo je 2 milijarde dolara, a za 2025. predviđa se da će vredeti 20 milijardi dolara. Kanabis ima potencijal da bude pokretač ekosistema. Koliko bi se otvorilo novih radnji, radnih mesta za digitalnu, reklamnu industriju, to bi bio potpuno novi sistem“, ističe on. U Hrvatskoj, kao iu drugim članicama EU, moguće je prodavati ono što je legalizovano, a to su proizvodi na bazi konoplje sa 0,2% THC-a. 

„Ne smemo da prodajemo CBD u hrani, niti u čokoladama, pićima, jer još uvek nije dovoljno istražen. Pomalo je bizarno jer ljudi konzumiraju kanabis hiljadama godina. „Sada farmaceutska industrija predlaže sintetički CBD“, dodao je on. Prema Kračunovim rečima, ističu i posledice zloupotrebe i prekomerne potrošnje.Tržište manje-više ide u dobrom pravcu, iako Hrvatska kasni. 

Pravovremena legalizacija veće tržište

Tvrtko napominje da Hrvatska zaostajeme za svetom, ali ima nekih promena. Malta ga je legalizovala u decembru 2021, Nemačka uskoro ima plan, a to bi moglo da ohrabri i druge zemlje. Budućnost je kako kaže i u tzv kanabis turizam, ali za tako nešto treba što pre reagovati jer kada se legalizuje u svim evropskim zemljama biće manja potražnja za njim, što smanjuje i sužava mogućnost zarade u Hrvatskoj, ali i profit koji država bi neminovno imala“, objašnjava on. U Muzej dolaze turisti i lokalno stanovništvo svih generacija, a u saradnji sa MUP-om Hrvatske nastoje da organizuju edukativne seminare i radionice na kojima tinejdžersku populaciju upoznaju sa negativnim efektima konzumacije kanabisa.

Dugogodišnje konzumiranje izaziva anksioznost

„Ukazujemo na negativne efekte zloupotrebe i prekomerne konzumacije na osnovu naučnih analiza, od problema dugotrajnog i kratkoročnog pamćenja, potencijalnog razvoja anksioznosti i depresije usled intenzivne dugotrajne konzumacije jer je dokazano da oni koji koriste svakodnevno tokom mnogo godina razvija neku vrstu anksioznosti."

Na drugom spratu su tri odvojene prostorije koje tematiziraju upotrebu kanabisa u medicinske svrhe i uticaj na ljudski organizam i zdravlje, zatim endogenu upotrebu kanabisa u svrhe pušenja. U staklenim vitrinama su eksponati proizvoda na bazi kanabisa iz celog sveta gde je legalizovan.

„Mi smo ljudi stare škole, pa koristimo samo džoint“

„Na tržištima gde je to legalno ljudi ne koriste samo džoint. „Mi smo ljudi stare škole na ovim prostorima, tako da je to naše jedino udruženje, ali u Sjedinjenim Državama, na primer, čokolada i kolačići su broj jedan", rekao je on.

Kada pušimo džoint, objašnjava on, zapravo pušimo suvi ženski cvet konoplje, a kada pušimo hašiš, pušimo same trihone koji sadrže taj THC. „Uđete u polje konoplje, pokupite ga rukama, protrljate ga između ruku i imate smolaste žlezde na dlanovima koje se lepe, skida se nožem, valja u crva i to su visokokoncentrovani trihoni koji sadrže CBD, THC", dodaje on.

Istorija konoplje

Sa tibetanskih visoravni Konoplja je zapravo dočekivala ljude, a ne njih, naglašava on, podsećajući da je nastala evolucijom i da potiče sa tibetanskih visoravni i stara je manje od 30 miliona godina.

„To je bila jedna od prvih pet kultura koje su ljudi gajili kada su prestali da budu nomadi i počeli da se bave stočarstvom i zemljoradnjom, pa stacionirani u nastambe i sela. Sadnja konoplje je tada bila isključivo za ishranu. Smena konoplje je korišćena za pravljenje brašna, bogatog proteinima, vlaknima i omega 3 masnim kiselinama. Postoje i pisani tragovi o tome iz sela Pang Po, 4 godine pre Hrista“, kaže on.

bljesak.info
 

 

Kanabis u ishrani

Od listova se može skuvati čaj jer se po pravilu ne dime, ili pojedini šejkovi.

„Što se tiče medicinske upotrebe, kanabis kontroliše mnogo toga i vraća ravnotežu ljudskog tela. Majčino mleko je puno kanabinoida, jedinjenja kanabisa kojih u biljci ima preko stotinu i imaju različita dejstva“, kaže Krčun i podseća da se kanabis koristi u lečenju mnogih bolesti i stanja.

„Prodajemo dosta ulja kanabisa na crnom tržištu, ljudi ga koriste za lečenje raznih tegoba, kupuju ga, koliko znam, čak i kada imaju rak“, rekao je on. Cena ovog ulja na crnom tržištu u BiH dostiže preko hiljadu konvertibilnih maraka.

Primena konoplje u privredi i ekologiji

Biogorivo, užad za jarbol, beton, papir, čak i plastika od konoplje „Prvi levičari su napravljeni od konoplje, Gutenbergova Biblija, prva knjiga ikada štampana je bila na papiru od konoplje, Amerika ne bi bila otkrivena 1492. da nije konoplja mogla da pravi užad i jedra za jarbole. Mnogo kozmetike, ulja, brašna, raznih proizvoda u prehrambenoj industriji. „Konoplja daje više biogoriva po hektaru, dobra je kao prečistač zemljišta jer upija 4 puta više ugljen-dioksida od drveća, čak se i plastika pravi“, kaže on. Poznat je i konopljini treset koji se u građevini koristi za nasipanje, nije nosilac građevine, ali je izuzetno dobar izolator i vatrootporan.

Pozitivan uticaj na državni buđet

„Ljudi u našim prodavnicama kupuju dosta gela protiv bolova na bazi konoplje, deluje kao Voltaren, ali je potpuno prirodan“, rekao je on. Budućnost kanabis turizma Zagreb je, dodaje, bio prvi grad u Evropi po sedmičnoj konzumaciji kanabisa u 2019. godini.

bljesak.info
 

 

„Turizam kanabisa može biti prilično velika stavka u punjenju budžeta, ali treba promptno reagovati dok je aktuelno i pokupiti kajmak, jer danas-sutra kada svi legalizuju, a mi ćemo verovatno biti poslednji, niko neće biti. tako zainteresovan. To će biti svakodnevna pojava u svim zemljama i utoliko će izgubiti svoju draž i mogućnost zarade“, rekao je on i dodao da država u ovom slučaju ima ogromnu ekonomsku korist. Oregon je veoma dobro iskoristio novac od poreza iz ove industrije, 10 odsto ide na prevenciju, 10 odsto na zdravstvo, obrazovanje“, rekao je on. Ističe da imaju odličnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, a zaposlenima u MUP-u nude besplatne karte za posetu Muzeju.

Jugoslavija je bila treći najveći proizvođač kanabisa u svetu

“Na našu inicijativu uskoro će biti održana nova serija edukativnih radionica o prevenciji. Često dolaze na kontrole, razgovore, ali su zaista druželjubivi. Želimo da dotaknemo našu baku na obroncima Dinare da shvatimo da konoplja može da poboljša njen život u nekom pogledu“, dodao je on.

bljesak.info
 

 

Jugoslavija je, kaže, nekada bila treći najveći proizvođač konoplje na svetu. „Ljudi na našim prostorima toliko dugo žive sa konopljom i cilj nam je da o tome edukujemo javnost. Ne nagovaramo na konzumiranje, već iznosimo naučne činjenice, akcenat stavljamo na nauku, medicinu i ekonomiju“, zaključio je Tvrtko Kračun, vlasnik i osnivač prvog Muzeja kanabisa u Hrvatskoj.

 

Komentari(0)

Loading