Na granici

11:44

24 oktobra, 2021

Kako je loza Svetog Simeona,NAJVEĆE SVETOGORSKO ČUDO dospela u Podgoricu: Istinita anegdota od koje ZASTAJE DAH!

Mnogo je svedočenja da je supružnicima koji ne mogu da imaju dece, a koji su čvrsto verovali, darovala porod

Foto: EPA

Uoči Кrstovdana u Hilandaru se tradicionalno bere grožđe sa loze Svetog Simeona Mirotočivog, da bi na praznik i svetac Кrstovdan posle molitve na liturgiji bilo blagosiljano.

Deli se onima koji ne mogu imati porod

Iguman na kraju službe deli svima ove plodove.

Кrstovdan je jedini dan u godini kada mogu svi koji su u Hilandaru da jedu ovog čudotvorno grožđe. Već posle praznične trpeze, grožđe se odnosi na sušenje kako bi se do naredne berbe delilo samo onima kojima je potrebno zbog poroda.

Loza Svetog Simeona je i najstarija vinova loza na svijetu koja plodove rađa više od osam vekova.

Foto: Shutterstok

Solunski paša dobio naslednika i darovao zemlju Hilandaru

Simeonovoj lozi se pripisuje i čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je supružnicima koji ne mogu da imaju dece, a koji su čvrsto verovali, darovala porod. Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku kada je solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika.

U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Кakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i svog sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga Hilandarci odgovorili od toga videvši da mu nije milo.

Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.

Otkud loza u Podgorici

Istovremeno, na jednom drugom poluostrvu, onom balkanskom, bivajući nekih 661 kilometar udaljena, jugozapadno od Carske lavre i Svete Gore Atonske, ista takva loza raste i napreduje i rađa bogato (naročito ove 2021. godine) u prestonom gradu jedne male države – Države Crne Gore, u gradu Podgorici.

Hilandarska loza Svetog Simeona (Stefana Nemanje) nalazi se sa južne strane Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, rastući uz pirg posvećen upravo Svetom Simeonu Mirotočivom.

Foto: Dan

Veliko delo velikog Amfilohija

Elem, kao i nebrojeno puta do sada, Gospod Bog nam iznova pokazuje, da sve što se događa, uvek biva protkano sa promislom i uvek ima dublji smisao, koji mi ljudi nismo uvek kadri sagledati, međutim, Gospod daje da bude sagledan u punoći vremena, po premudrosti svojoj.

Upravo jedan od takvih primjera jeste primjer donošenja loze Svetog Simeona u Podgoricu.

Nju je naime, sa Svete Gore Atonske u glavni grad Crne Gore donio Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, blaženog spomena.

Donošenje loze u Crnu Goru i Podgoricu prati jedna zaista zanimljiva i istinita anegdota.

Ono što se do sada znalo jeste da je Stefan Nemanja (Sveti Simeon Mirotočivi) utemeljivač dinastije Nemanjića, rođen 1118. godine u Ribnici kod Podgorice.

Međutim, tih godina kada se čudotvorna loza presađivala je takođe otkriven podatak da se hram Hristovog Vaskrsenja gradio sve vreme na zemljištu koje je zapravo metoh manastira Hilandara.

Foto: Printscreen/Youtube/Shutterstok

To potvrđuju i hrisovulje Stefana Prvovjenčanog, kralja Milutina i cara Dušana, u kojima stoji da su : “Vo vjeki vjekov Momišići, sa Zabjelom, sa Malim i Velikim brdom – metoh Carske lavre manastira Hilandara.”

Mitropolit Amfilohije je i ne znajući za taj podatak, tada bio u Hilandaru i zatražio od sabora staraca da mu daju jedan vlastar od loze Svetog Simeona Mirotočivog da bi ga prenio – presadio kod Hrama u Podgorici što mu je sabor staraca i odobrio.

Istog tog dana, kada se mitropolit vraćao za Crnu Goru, čekajući brod, zajedno sa mitropolitom se našao i jedan svetogorski monah – starac.

Pitajući Mitropolita šta to čekaju i zbog čega čekaju, mitropolit odgovori starcu – monahu, da čeka dok mu donesu iz manastira vlastar od loze, pa ga svetogorski srarac priupita na koju lozu misli.

Mitropolit je odgovorio da čeka na vlastar od loze Svetog Simeona Mirotočivog.

Loza nije smela da se prenosi i presađuje

Svetogorski monah – starac ljutito zauze protivan stav takvom jednom delu i naumu, budući da je isti potkrepljivao time što postoji odluka bratstva manastira Hilandar da niko ne sme od te loze da prenosi ništa, niti da presađuje.

Uprkos odlučnom protivničkom stavu svetogorskog starca, Mitropolit je bio oprečnog mišljenja, čvrsto riješen da presadi vlastar loze, vodeći se mišlju da je narod sa prostora Podgorice iznjedrivši iz svog bića jednom u davnini, jednog takvog svetitelja, upravo time podario i vaseljeni pravoslavnoj a i njima (Hilandarskoj lavri) Svetog Simeona, jer je Podgorica njegova (Simeonova) kolijevka.

Foto: EPA

Upravo zbog te činjenice smatrao je da Podgorica kao kolijevka sveca i mitropolija kojoj grad i pripada – odnosno na čijoj se teritoriji nalazi, polažu pravo na makar jedan vlastar iz Hilandara, koji bi bio upravo uzdarje Svetog Simeona.

No, bez obzira na argumente mitropolitove, pomenuti se starac – monah, ne dade pokolebati.

Čija je molitva bila jača? -„Moliću se da se osuši“ – „Moliću se da se primi“

Štaviše, poruči mitropolitu da će se moliti Bogu da se vlastar koji nosi za Crnu Goru, ni manje ni više – osuši!

Na nepokolebljiv negativan stav starca Mitropolit Amfilohije je odgovorio da će se on naravno, budući da je odnosi – pomoliti da uspije, da se primi. ,,Pa neka se vidi čija je molitva jača“. – uz osmijeh reče tada blaženopočivši Mitropolit Amfilohije.

Bogu milosnom hvala i Svetom Simeonu, poslije jedanaest godina, napredujući i rastući uz Saborni hram u Podgorici – u izobilju rađa loza Svetog Simeona, iz godine u godinu!

Region.rs

Komentari (0)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.