AUSTRIJSKI OFICIRI POSLE MOJKOVAČKE BITKE: "Borili smo se protiv junaka iz bajke"

17:11

Na granici 0

Nakon što je austrougarska sila shvatila da srpska vojska ima nameru da se povuče preko teritorije Crne Gore, Kosova i Albanije ka moru neprijateljska komanda donela je odluku - taj se put mora preseći i tako jednom za svagda uništiti Srbija i usput zauzeti Crna Gora. Ono što nisu očekivali bila je "šačica" Sandžačke vojske pod komandom serdara Janka Vukotića.

AUSTRIJSKI OFICIRI POSLE MOJKOVAČKE BITKE: "Borili smo se protiv junaka iz bajke"
Printscreen

Austrougari su bili prinuđeni da uvedu svoje rezerve i tako, pred nadmoćnijim neprijateljem, Rovčani su bili primorani da se povuku. Ipak, ostali položaji Kolašinske brigade su zadržani.

Odbraniti bojnu njivu po svaku cenu

Serdar Janko Vukotić naređuje da se “po svaku cenu” zauzme Bojina njiva. Desno od Rovačkog bataljona borili su se Prvi i Treći regrutski bataljon, sastavljeni od mladića starih od 18 do 21 godine. Kako su svi bili mladi, jaki i poprilično uvežbani od obučenih oficira, njima su davani specijalni zadaci, ali ni oni, nakon dva juriša, junačke borbe i mnogo žrtava nisu uspeli da povrate ovo strateško mesto.

Drobnjaci junaci

Tada u borbu ulazi jedina rezerva koju su Crnogorci imali – Drobnjački bataljon. Bataljon je otpočeo napad i uspeo da zauzme prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne položaje. Posle kratkog predaha i pripreme, sve tri čete poravnavaju se u jednu liniju, i posle kratke paljbe svi zajedno kreću u siloviti juriš.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Neprijatelj se nije mogao odupreti brzom prodoru Drobnjaka, koji su uletali u rovove i borbom izbliza, na nož i bajonet, zauzimali jedan po jedan. Pod silinom juriša, neprijatelj napušta Bojinu njivu.

Juriš al za malo

Nakon zatišja, general Rajner je u bitku uveo svoje zadnje snage iz rezerve, čak je i lično, sa isukanim mečem stao na čelo vojske i predvodio napad, ali su svi ostali na svojim položajima.

Borbe oko Mojk,ovca su vođene još nekoliko dana, ali ne onom jačinom kao što su bile 6. i 7. januara. 

Bitka je dobijena i okončana 10. januara.

 “Borili smo se protiv junaka iz bajke…”

Tri velika dana na Mojkovcu protekla su u neprekidnim borbama. Nakon ove bitke slava crnogorske vojske odjeknula je svetom. O hrabrosti ovih ljudi najbolje govore zapisi samih njihovih neprijatelja! Pukovnik Rihter je zapisao da “hrabrost crnogorskog vojnika nema premca u istoriji ratova”. General Hecendorf mnogo kasnije je izjavio: “Borili smo se protiv junaka iz bajke…”

Mojkovačka bitka je u narodu poređena sa Termopilom, a pamte se i kasnije reči vladike Nikolaja: “Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni vaskrsa na Kajmakčalanu.”

Crnogorska vojska bila je svesna da u boj ide kako bi “vratila dug” i srpskoj vojsci i narodu obezbedila povlačenje. I u tome je uspela!

Vlada Crne Gore potpisala kapitulacijui naredila da se vojska razoruža

Nažalost, ubrzo je došlo do sloma crnogorskog otpora. Kralj Nikola sa dvorom i Vladom napustio je zemlju i sklonio se u Francusku u Bordo. Zbog odsustva kralja, Vlada je naredila Janku Vukotiću, da se vojska razoruža, napusti bojne položaje i vrati kućama, a municija i oružje da se ostave u kasarnama i magacinima.

Junaci mojkovačke bitke odlaze u komite

Tog 16. januara 1916. preostali članovi Vlade Crne Gore potpisali su kapitulaciju. Serdar Vukotić tada izdaje svoje poslednje naređenje – uništiti sva oružja da ne bi koristilo neprijatelju. To je i učinjeno, a raspušteni vojnici ili idu kućama, ili odlaze u komite. Nemali broj napušta zemlju bežeći u inostranstvo ili se pridružuje srpskoj vojsci i sa njom prelazi Albansku golgotu.

Komentari(0)

Loading