(VIDEO-FOTO) POBEDNIK 45 FESTIVALA GUSLARA SVIH SRPSKIH ZEMALJA: "Sa istorijskog aspekta Sarajevo bi trebalo da bude CENTAR SRPSTVA"

12:11

Ostale vesti 0

U Istočnom Novom Sarajevu održan je 45. Savezni festival guslara svih srpskih zemalja. Prvo mesto i ove godine osvojio je Maksim Vojvodić iz Crne Gore, čime je odbranio titule sa prethodna dva savezna festivala održana u Prijepolju i Beranama.

(VIDEO-FOTO) POBEDNIK 45 FESTIVALA GUSLARA SVIH SRPSKIH ZEMALJA: "Sa istorijskog aspekta Sarajevo bi trebalo da bude CENTAR SRPSTVA"
Printscreen/Youtube/ Branka Zečević

Poglkedajte nastup Maksima Vojvodića na 45. festivalu guslara svih srpskih zemalja u Istočnom Sarajevu.

 

Dvadesetdvogodišnji Vojvodić, poreklom Pivljanin, član je Guslarskog društva „Vojvoda Mina Radović“ iz Podgorice, a po zvanju je profesor istorije.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Za portal „Buđenje“ govorio je, između ostalog, o Festivalu, svojoj ljubavi prema guslama, ali i o tome šta mladi treba da urade kako bi sačuvali gusle od zaborava.

Printscreen/Facebook/Maksim Vojvodić
 

 

Maksime, master si istorije i svedočimo da je dosta mladih guslara izuzetno obrazovano. Da li to utiče na guslarsku praksu i guslarsku tradiciju?

Maksim: Svakako. Samim tim što se omladina obrazuje i gusle se dižu na jedan viši stupanj nego što su bile u prethodnim vremenima. Čim ste vi obrazovan čovek, bolje ste uvažavani i u svakodnevnom društvu. Za gusle je to mnogo bitno zbog toga što guslar ne može biti guslar bez obrazovanja. To su ranije mogli ljudi koji su živeli na selu, koji su bili prirodno darovani nekom mudrošću i prenošenjem te narodne, usmene književnosti s kolena na koleno, što se danas ne može ostvariti. Međutim, svedoci smo toga da je mnogo mladih guslara obrazovano. I nešto što je glavna i neophodna stvar za gusle jeste upravo to poznavanje književnosti, nečega što mi izvodimo, a to su epske pesme, najpre narodne stare epske pesme, a kasnije i neke vrste rimovanih pesama. Ali i tu treba imati neku meru i granicu šta se bira i šta se peva.

Printscreen/Facebook/Maksim Vojvodić
 

Osim guslarskih pesama snimao si i pesme bez gusala, izvorne pesme, pesme uz orkestar?

Maksim: Snimao sam pesme zajedno sa izvornom grupom „Peče“ i u saradnji sa „Čegović televizijom“ sa Jutjuba. I to je nešto kroz šta se prožima sva naša tradicija i sav naš etnos. Takođe, snimio sam pesmu „Hiljadu Vidovdana“ sa svojom prijateljicom Brankom Zečević i to je nešto novo s moje strane, ali uopšte nije nešto što odskače od gusala. Štaviše, i u tom spotu se nalaze gusle. I ja čime god da se bavim, a bavim se folklorom, nešto što je prioritetno u mom zanimanju jesu gusle, a onda sve ostalo. Jer treba izaći iz okvira gusala i te ljude koji nisu upoznati sa guslama naučiti da vole gusle na pravi način i to je po mom mišljenju najvažniji zadatak za svakog guslara.

Skoro si nastupao u Švajcarskoj. Kako stranci reaguju na gusle?

Maksim: Da, bio sam u Švajcarskoj i Nemačkoj, ali sam pre svega nastupao za naš narod tamo. Za strance često nastupam zajedno sa folklornim ansamblom gde se susreću svi narodi i sve nacije. Kad guslate strancu, ne možete a da ne iznesete svoj maksimum. To je najteža stvar zato što on vas ne razumije i ako on vas ne vidi i ne oseti vašu emociju, on neće na pravi način osetiti gusle. I to je nešto što odvaja mladu generaciju od stare i srednje. To je to unošenje emocije i naglašavanje svake reči. To je nešto što uzbuđuje i omladinu i strance. Imao sam priliku da guslam i u Rusiji zajedno sa folklornim ansamblom „Crna Gora“ i ne možete verovati kako vas ljudi ne razumeju a, u stvari, razumeju. Kad sam završio nastup, imao sam ispred sebe takav špalir ljudi, koji je hteo da se slika sa mnom bez obzira na to što oni ne razumeju jezik, ali su razumeli emociju i suštinu gusala.

Šta jednom guslaru, Srbinu iz Crne Gore, predstavljaju Sarajevo i Romanija?

Maksim: Prema Sarajevu imam posebno poštovanje i posebnu ljubav. To je, sa aspekta moje struke i istorije, grad koji je oštećen u tome smislu što je trebalo da bude centar svega srpstva, jer bi se stvari mnogo drukčije odvijale. Sarajevo je i geografski centar svih naših prostora. Veoma mi je žao kad se s nostalgijom sećamo tih guslarskih večeri koje su najbrojnije bile u Sarajevu, u tim salama u Skenderiji i Ilidži, što sam slušao od starijih guslara. Vi kad to čujete, to danas izgleda kao bajka, a u stvari je to sve živa istina. Najviše su se gusle slušale ovde, najviše su se gusle slušale u Sarajevu. Romanija je, naravno, neodvojiva od Sarajeva. Verujte mi da sam večeras, kad sam video ovoliki narod i ovoliku publiku, makar jednim delom zamislio da se nalazim u Skenderiji.

Printscreen/Facebook/Вукојица Сандић
 

Šta je ono što mlada generacija treba da uradi da bi gusle sačuvala?

Maksim: Mlada generacija najpre treba da razume gusle na najbolji mogući način, a to je da budu svesni da su gusle naša svetinja. Često koristim reči Raja Vojinovića (guslara i istaknutog guslarskog poslenika) da guslar sa guslama nije ništa drugo nego produžetak liturgije – kao što sveštenici vrše službu u crkvi, to rade guslari sa svojim guslama. Međutim, gusle su toliko široke da se sa njima može nastupati i na akademijama i u pozorišnim salama, a isto tako i u kafani, gde se ljudi u slobodno vreme sreću, guslaju i pevaju. Gusle su svestrane i u tome je njihova lepota. Mi se sa guslama i rađamo, i plačemo, i smejemo se, i umiremo, i veselimo se, i njihova je moć neizmerna.

Printscreen/Facebook/Maksim Vojvodić
 

 

Novi projekti?

Maksim: Krajem meseca imam promociju CD albuma koji se tiče kapele na Lovćenu, u Hramu u Podgorici. Tamo se održavaju „Dani mitropolita Amfilohija“ i radićemo na tome da to bude nešto što gusle nisu dosad doživele, jednu scensku adaptaciju epskih pesama, kao neku vrstu predstave. Ne kao obično guslarsko veče, nego planiramo da to uzdignemo na jedan veći nivo. Projekata će biti i sa izvornom grupom „Peče“, Bože zdravlja!

Izvor: region.alo

Komentari(0)

Loading