DUGA NJIVA KORIDOR "92": Ključna akcija osmišljena ispod kruške za SPAS SRPSKE

Na putu “koridora života”, čije je probijanje bilo ključno za opstanak Srpske u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu, ostale su upamćene brojne staze kojima su vojnici prošli u borbi za slobodu, ali i jedna osmatračnica, ispod kruške, na Dugoj Njivi kod Modriče, gde je dogovarana strategija istorijskog pohoda i gde su se upoznali ratni blizanci.

DUGA NJIVA KORIDOR "92": Ključna akcija osmišljena ispod kruške za SPAS SRPSKE
Printscreen/Youtube

Vojna operacija “Koridor 92” je akcija vojske i policije Republike Srpske za koju je okidač bila smrt 12 beba u Banjaluci, zbog nedostatka kiseonika. Operacijom je rukovodio tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa general Momir Talić. Za potrebe komandovanja u rejonu Duga Njiva, na kojoj će u nedelju biti obeleženo punih 30 godina od proboja koridora prema Srbiji, inženjerski uređena osmatračnica, odnosno formirano je istureno komandno mesto korpusa 19. juna. Kompletnu komandu je oformio tadašnji načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa, a danas penzionisani general Boško Kelečević.

Prisećajući se tih teških, ali sudbinskih dana i odlučnosti starešina i svih vojnika da se probije koridor do slobode, za medije Srpske je istakao da je mesto osmatračnice bilo pogodno. Iako je bilo u zoni odgovornosti Istočnobosanskog korpusa, naglašava da, kao vojnici, nisu gledali toliko u tu zonu odgovornosti, koliko u uspeh postavljenog zadatka.

"Trebalo je dati predlog za donošenje odluke i to brzo jer je neprijatelj već forsirao reku Savu i ušao duboko u teritoriju Srpske. Modriča je tri puta prelaza iz ruku neprijatelja u naše, isto i Derventa. Došli su na osam kilometara do Doboja i trebalo je što pre doneti odluku. General Momir Talić je izdao naređenje Novici Simiću da hoće se probije koridor za Vidovdan, makar to bila i kozja staza", prisetio se Kelečević.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Pročitajte još:

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora
Republika Srpska

CVIJANOVIĆ SMATRA DA EU NIJE POKAZALA FLEKSIBILNOST: Priča o separatistima služi kao pokriće za intervencionizam stranog faktora

13:11

2 jul, 2022

Republika Srpska

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da realno govoreći prostor zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji i treba da bude u nju integrisan, te da nije dovoljno samo optuživati jedne, a ne prihvatiti činjenicu da EU nije pokazala fleksibilnost i da je opteretila taj proces traženjem nemogućeg.

Osmatračnica je, otkrio je, bila ispod kruške, a prisećajući se dešavanja iz tih dana setio se i jedne anegdote.

"Jedan borac je jednog dana tražio neke podatke i trebalo je da se pokažu lične karte. Pogledah, pa upitah generala Talića da li si rođen na ovaj datum, kaže jesam, pa reknem i ja sam. I tako smo tu utvrdili da smo rođeni istog datuma. Ako se u vojničkom smislu može nešto reći, onda je to da smo ratni blizanci. Tako da nas dvojicu, i još neke, veže ta osmatračnica, kao i mnoge druge stvari", rekao je Kelečević.

I danas, podvlači, kao i ranije, da je ta operacija bila odlučujuća za Srpsku.

"Osmatračnica na Dugoj Njivi se praktično nije ugasila. Ako su odlazile glavne snage, ostajala je neka jedinica koja ju je koristila, ne za donošenje odluka kao u toj fazi proboja koridora", istakao je Kelečević.

Ono što su vojnici uspeli da urade tada, kazao je, nije operacija za korpus ili taktičku jedinicu, već za celu armiju.

"Kada je planiran i probijan, koridor je praktično bio od Brčkog do Dubice. Trebalo je to sve obezbediti da neprijatelj ne bi udario drugim pravcem", kazao je Kelečević i dodao da je ključno za postizanje ovakvog uspeha bilo angažovanje kvalitetnih jedinica i uspešno komandovanje jer je onu kozju stazu s početka priče trebalo veoma brzo širiti kako bi druge jedinice mogle dolaziti.

"Neprijatelj nije očekivao da ćemo glavne snage uputiti tim putem. Bilo je to iznenađenje za njih, ali treba zahvaliti mnogim organizacijama koje su za kratko vreme pripremile teren za borce", istakao je Kelečević.

Operacijom “Koridor” okončana je 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dela Srpske i Republike Srpske Krajine. Oslobođeni su Modriča, Odžak, Derventa i Brod, a kompletna vojna operacija proboja završena je 6. oktobra iste godine.

Taktičke grupe


U proboju koridora učestvovalo je na stotine boraca, a iako su tokom vojne operacije ključne bile određene taktičke grupe, svedoci tog istorijskog poduhvata ističu da svaki borac, kao i jedinica, imaju zasluženo mesto u priči o toj akciji. Komandant taktičke grupe jedan bio je Novica Simić, drugom je komandovao Mile Novaković, trećom Slavko Lisica, a četvrtom je komandovao potpukovnik Radmilo Zeljaja.

Komentari(0)

Loading