LEŽANJE ILI DRUŠTVENO KORISNI RAD? Evo šta biraju izvršioci lakšuh krivičnih dela

Društveno koristan rad umesto “ležanja” iza rešetaka za dve godine izabralo je 14 osuđenika u Srpskoj, a reč je o počiniocima lakših krivičnih dela koji su zatvorsku kaznu zaradili zbog izazivanja tuče, saobraćajne nesreće, krađe.

LEŽANJE ILI DRUŠTVENO KORISNI RAD? Evo šta biraju izvršioci lakšuh krivičnih dela
Printscreen/Youtube/Marka Žvaka

Alternativna mera pod kojom se podrazumeva rad u javnom interesu u Srpskoj je zakonski omogućena od 2019. godine, kada je donesen Pravilnik o načinu izvršenja rada, a kojim se definiše da nadležni sud može izrečenu kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, na zahtev osuđenog, zameniti radom u javnom interesu. U Ministarstvu pravde RS kažu da je realizacija pomenutih sudskih odluka počela u avgustu 2020. godine i do je sada to učinjeno za 14 osuđenika.

"Osuđena lica, kojima je zamijenjena kazna zatvora za rad u javnom interesu, izvršavali su rad u preduzećima “Progres” Doboj, “Regionalna deponija” Zvornik, “Komunalac” Srbac, “Prečistač otpadnih voda” Bileća, zatim “Vodovod i kanalizacija” Istočno Sarajevo, “Gradsko groblje” Banjaluka, te Crveni krst Zvornik i firmi “Zvornik putevi” iz istoimenog grada", naveli su u Ministarstvu pravde.

Dodali su da se, kada je reč o krivičnim delima osuđenika koji su kaznu zatvora zamenili društveno korisnim radom, radilo o lakšim delima kao što su krađa, zatim teška telesna povreda, ugrožavanje javnog saobraćaja i razbojništvo.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U Ministarstvu pravde navode da je svrha obavljanja rada u javom interesu da se osuđeni ne isključe iz društva, već uz pomoć i nadzor zajednice, dobrovoljno, ličnim postupanjem, radom i odnosom prema posledicama nastalim izvršenjem krivičnog dela, razviju svest o štetnosti određenih oblika ponašanja i snose odgovornost za posledice.

"Izuzetno smo zadovoljni angažovanjem i načinom na koji su pravni subjekti, naši partneri u izvršenju rada u javnom interesu, pristupili ovoj vrsti saradnje", navode u Ministarstvu pravde.

Jedan od partnera ministarstva na ovom pitanju je Gradska organizacija Crvenog krsta Zvornik, a njen sekretar Danojka Mićić kaže da su prošle godine imali osuđenika koji je kod njih bio na društveno korisnom radu, navodeći da su iskustva veoma pozitivna.

"Ponašao se primjerno, dolazio redovno, obavljao poslove poput utovara, istovara, čišćenja, sve obaveze koje smo mu zadali uradio je bez pogovora", rekla je Mićićeva i dodala da je reč o muškarcu srednjih godina koji je na zatvorsku kaznu bio osuđen zbog tuče u kojoj je jednom licu razbio glavu.

Pozitivna iskustva sa osuđenikom imaju i u srbačkom “Komunalcu”.

"U našem preduzeću smo imali jedan slučaj odrađivanja društveno korisnog rada. U pitanju je bio muškarac koji je na kaznu zatvora osuđen zbog saobraćajne nesreće u kojoj je stradao njegov radni kolega. I on sam je imao povrede, ugrađen mu vještački kuk, bio je više nego pristojan, nije pravio probleme. Bio je prezadovoljan što je dobio priliku da radi, a ne da bude iza rešetaka, naročito jer je tada imao bebu", istakao je sekretar pomenutog komunalnog preduzeća Branko Gužvić i dodao da su imali obavezu da osiguraniku plate osiguranje, dok mu za njegov rad nisu bili dužni isplatiti finansijsku nadoknadu.

Saradnja

U Ministarstvu pravde kažu da su u pogledu obavljanja društveno korisnog rada za osuđenike ostvarili saradnju sa oko 50 partnera, mahom javnih preduzeća iz oblasti komunalnih delatnosti, te opštinskim i gradskim organizacijama Crvenog krsta i manjim brojem javnih ustanova.

"Djelatnosti u okviru kojih se može ostvariti svrha izvršenja krivičnih sankcija i izvršenja rada u javnom interesu su poslovi iz oblasti humanitarnog rada, ekologije, komunalnih poslova, rudarstva, energetike, kao i djelatnosti od opšteg interesa", navode u resornom ministarstvu.

Komentari(0)

Loading